Najbolja drugarica je poput dragulja u tijari, dragocena ali osetljiva. Deo svake priče, poverenik, čuvar tajni, učesnik u dobru i zlu.  Tokom godina odrastanja, najbolja drugarica postala je najbolja jerje odolela svakom iskušenju da digne ruke od nas, čak i onda kad smo nepodnošljive.

Mirjana i Lana su najbolje drugarice od osnovne škole. Šta god radile, radile su zajedno. Bilo je tu momaka, drugih drugarica, odlazaka i dolazaka ali njih dve su uvek bile  jedna drugoj najznačajnije .

Kada je Mirjana odlučila da se uda za Marka,  jedna od drama sa kojom se suočila bila je: kako reći Lani?!

Lana će se radovati, Lana će biti tužna, Lana će joj pomoći, Lana će biti kuma, Lana više neće biti najvažnija. Hoće li izgubiti Lanu?

Da li joj javiti telefonom, pozvati je na kafu ili otići kod nje sa svečanim izrazom lica i prigodnim govorom zamoliti je da joj bude kuma? Ništa od toga nije joj delovalo prihvatljivo.

A onda je osmislila korak po korak.

Zajedničko popodne, izlazak, šoping, neobavezan razgovor na temu braka i čekanje povoljne prilike.

„Samo da preživim taj izraz lica!“ – razmišljala je Mirjana.

Ono što Mirjani u svom tom uzbuđenju nije palo na pamet,  je razlog zašto su njih dve najbolje drugarice. Ne zbog onoga što jedna drugoj kažu već zbog svega što jedna drugoj prećute.

Lana je primetila promenu i nije bilo teško shvatiti da je Mirjana na rubu životne odluke. Čudesan sjaj u očima, blaga nervoza, ubrzan govor, povišen adrenalin. Sve ono što svi mi mislimo da uspešno krijemo.

-„Hajde da izađemo večeras.“ – Mirjana.

-„Važi ali ja vodim.“ – Lana.

-„ U redu!“

Pored sveg vežbanja pred ogledalom, pisanja uvoda na ceduljicama, mešanja radosti i sete, Mirjana  je veče dočekala u groznici napetosti.

U kolima je preterano čavrljala, više sama sa sobom, i držala Lanu za ruku. Da je bar i Lana imala ozbiljnu vezu, sve bi bilo mnogo drugačije! Ovako…Mirjana je imala jak utisak da izdaje njihovo dugogodišnje prijateljstvo.

-„Gde smo? Koji je ovo lokal?“-Mirjana.

-„Videćeš. Neki novi.“ – Lana.

U polumraku  nazirao se samo sto sa dve čaše i vinom koje su najviše volele.

Odnekud su dopirali zvuci sonate. Miris jasmina i suza.

Odjednom,  mnogo svetla, graja, zagrljaji poljupci!  Svi prijatelji, Mirjanini i Markovi, bili su tu! Mirjanine ruke bile su pune cveća, obrazi okićeni suzama, a nervozu zamenila je zahvalnost, olakšanje i ljubav. Na uskom platnu razapetom između dva zida, pisalo je velikim, krupnim slovima:

„SREĆNO U NOVI ŽIVOT MILA! VOLI TE TVOJA LANA!“