Tražim jedan izgubljeni osmeh.

Iza tvojih teških misli od kojih ti čelo postaje bleda oranica, ispod hladnih prstiju i odsutnog pogleda.

Tražim ga između tvoja dva razočaranja, dve sumnje, dva pokušaja da se izmigoljiš iz sopstvenih nemira.

Ćutim i čekam, čekam i padam, padam i ustajem, ustajem i lečim se traganjem za izgubljenim osmehom.

I kad ga nađem, smiri se orkan u meni, skrase se trusne planine, ozelene ledine za koje mišljah da su samo ostaci nekadašnjih pašnjaka. Rasplačem radosne i zasmejem nesrećne, okrenem se kao da ću otići, a tu sam.

Jer kud bih bez tebe?

U levoj zenici imam šarenu kutiju za bisera, u njoj se čuvaju nađeni izgubljeni osmesi.

Tražim jednu izgubljenu želju.

Posle tvojih dugih putovanja u predele gde me nema, pre kiše uspomena i vejavice malodušnosti.

Radosno, kao što se traži novčić za sreću pred fontanom. Nevešto, kao kad deca traže pažnju izvikujući ružnu reč. Uporno.

Pomeram ispražnjene flaše, palim svice umesto fenjera, dolijem kapi pažnje u koktel preke potrebe i mamurna verujem u san, u jednoroge i čarobnjaštvo.

U tvojim koracima, dok se iznenada vraćaš, tražim izgubljenu želju.

I kad je nađem, setim se da umem da plivam, u potopljenom gradu nade prodišem kožom, srcem, rukama.

U desnoj zenici imam srmenu kutiju za dragulje, u njoj se čuvaju nađene izgubljene želje.