„Tata, udajem se!“

Tati klecnu kolena ali ostane na nogama. Pita „Kada?“, pita „Kako?“

Pitao bi i :“Zašto?“ ali zna da se to ne pita. Devojčica, mezimica, princezica, a udaje se! Do juče Barbike, mašnice i kikice…Tu se tata redovno rastuži ali ne pokazuje. Kasnije, kad ostane sam pomeša ljutu rakiju i ljutu suzu pa mu bude lakše. Ćerka stoji (ili sedi, zavisno od situacije) i uzbuđeno čeka šta će tata da kaže.  Tata bi rado rekao: „Kakva udaja, idi u svoju sobu i tri dana nema interneta!“  Umesto toga širi ruke, grli ćerku i da ga neko sat vremena kasnije pita šta joj je rekao, ne bi umeo da ponovi. Svakako nešto dobro i upečatljivo, jer ćerka se obično smeška i dobija logoreičan napad: venčanje tada i tada, živeće onde, on je divan, ona je srećna…I šta će, tata, nego da se priseća u koju slamaricu je tutnuo valutu za crne dane.

Ova će, srećom, da se potroši na jedan beli! Kad bolje razmisli, zet nije tako loš, ima i gorih.

„Ćale, ženim se!“

Ćaletu se oduzmu ruke do ramena, u trenutku iskalkuliše koliko je još novaca potrebno da se završe kuhinja i kupatilo na spratu, šta ako budu hteli da iznajme stan, ovaj balavac nema stalan posao , nije upoznao snajkine roditelje, ček’, da se seti kako izgleda snajka! Čim smiri konfuziju u glavi, ćale se razneži, pa se raširi poput pauna. Sin se ženi, sad će i unuci! Nazdravljanje, tapšanje po ramenu,  oprezno ispitivanje o snajkinom rodoslovu i porodičnom stablu. Za tili čas „balavac“ izraste u čoveka, tu pred ćaletovim zamagljenim očima. Rađa se spontana ravnopravnost jednog porodičnog čoveka, i drugog, koji je na istom putu. Kada ostane sam, ćele pravi tajni spisak gostiju koji će u prigodnom momentu da podmetne kao „must have“ detalj.

I ko bi rekao, kad obojicu onako uparađene i dostojanstvene gledaš na venčanju njihove dece, da imaju veću tremu nego mladenci. Možda zato što znaju da brak nije bajka. Ili zato što se čvrsto nadaju da za ovo dvoje njihovih možda može da bude.