Hajdemo,

pa makar ni koraka ne iskoračili, ne promenili prostor i vreme, ipak, hajdemo, jer sve dok se držimo za ruke, koračamo navidljivim putevima ljubavi.

Hajdemo,

negde u nama čekaju iskre da rasplamsamo požare strasti, saznajmo gde su. Njima treba samo malo snova i nekoliko gutljaja vina. Crvenog, na radost.

Pokloni mi

neočekivan poljubac, tajnu poruku sakrivenu među naizgled običnim rečima, pogled koji kaže: „Jedina si!“

Pokloniću ti

još kap poverenja, još šaku odanosti, još jedan dan u kojem si mi najsvetlija misao.

Osmeh koji kaže:“Jedini si!“

Hajdemo,

pred nama je ruža koja se bere sa dve ruke, čaša za dvoje, postelja za dvoje. Ako krenemo sami, ostaćemo žedni, gladni sreće, zaleđeni od samoće.

Juče, i danas, i sutra…

hajdemo!

Makar samo maštom, željama i verom jer to su stepenice kojim se stiže do ljubavi.

Nazdravimo životu koji spaja, srcima koja se prepoznaju, rečima kojim se leče tuge,

delima koja govore: “Ja sam tu.“

Nije slučajno što sam pred tobom baš ja i što si preda mnom baš ti, od svih ljudi na ovom svetu.

Hajdemo, bez razloga, bez cilja, kao što se bez razloga i bez cilja volimo.

Silom postojanja.

Ne nosim ništa osim nežnosti i jednog cveta u srcu, koji procveta samo pred tvojim očima.

Crvenog, na radost.